Navigacija

Predstavljen vodič „Dodati vrednost proizvodima“

Aktuelnosti

U Sava centru je 10. marta 2014. godine održana konferencija tokom koje je predstavljen početak dva projekta tehničke saradnje (“Unapređenje kvaliteta i bezbednost proizvoda u sektoru prerade mesa u Srbiji” i „Podrška efikasnijim i integrisanim tržišnim lancima kroz razvoj oznaka porekla u sektoru hortikulture“) čiji su ciljevi pružanje podrške uspostavljanju efikasnijih i integrisanih tržišnih lanaca u poljoprivredi kroz unapređenje bezbednosti hrane i kvaliteta u sektoru hortikulturne proizvodnje i prerade mesa. Organizatori su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, lokalni partneri na projektima, organizacije REDD i Agrikultura, a partneri u sektorima industrije su Industrija mesa Carnex i FOODLAND. Učesnici konferencije su bili predstavnici institucija za razvoj poljoprivrede i sela Vlade Republike Srbije, proizvođača, izvoznika, lokalnih organizacija i udruženja u poljoprivredi, vodeći stručnjaci u oblasti unapređenja standarda kvaliteta hrane i prava intelektualne svojine, kao i univerziteta. Jasna Stojanović, v.d. direktora Akreditacionog tela Srbije (ATS), održala je predavanje u okviru teme 2: „Sertifikacija proizvoda sa dodatom vrednošću – privatni i javni standardi“.

Dodavanje vrednosti proizvodima je trend koji se javlja sve više u raznim pojavnim oblicima – počev od državnih i kompanijskih strategija koje sve više idu u ovom pravcu, preko potrošača koji su sve više spremni da plate za dadatu vrednost pa na kraju do proizvođača koji se sve više odlučuju da primene preporuke i započnu proizvodnju kojom će dodati vrednost proizvodima. Stoga cilj predstavljanja pomenutog Vodiča jeste da davanje odgovora na pitanja zašto, ko i kako dodaje vrednost proizvodima.

Proces dodavanja vrednosti može da uključi transformaciju sirovina, pri čemu proizvod može da postane ekološki, kvalitetan i specifično upakovan ili da ima druge vrednosti za koje je potrošač spreman da plati višu cenu. S druge strane, to znači da je potrebno u primarnom i sekundarnom zakonodavstvu u oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane definisati dodatne zahteve. U Srbiji se u tom smislu pre svega misli na organsku proizvodnju i na proizvode koji nose neku od oznaka geografskog porekla. Takođe, pored ovih nacionalnih „oznaka kvaliteta“ sve je više proizvoda koji nose privatne oznake kvaliteta što iniciraju sami proizvođači ili trgovački lanci.

Proizvodnjom proizvoda sa dodatom vrednošću proizvođač može da privuče veći broj potrošača koji sve više postaju svesni posebnog kvaliteta ovakvih proizvoda. Takođe se povećava konkurentnost proizvođača ovakvih proizvoda budući da oni ulažu u bezbednost hrane, pakovanje, sertifikaciju, nove načine prodaje, unapređen kvalitet i sve druge elemente po kojima su ovakvi proizvodi prepoznati od strane potrošača. Uvođenjem određenih standarda kao što su BRC, HALAL ili GlobalGap obezbeđuje se izlazak na nova tržišta gde su potrošači svesniji potrebe za zaštitom životne sredine ili dobrobiti životinja. Upravo je ovo moguće ukoliko se koriste usluge akreditovanih sertifikacion tela i stoga će ATS i dalje unapređivati svoje kapacitete u ovoj oblasti posebno ako se uzme u obzir da je ATS bio predmet ponovnog kolegijalnog ocenjivanja tima ocenjivača Evropske organizacije za akreditaciju (EA) kako bi održao status potpisnika EA MLA sporazuma za oblasti laboratorija za ispitivanje, laboratorija za etaloniranje, medicinskih laboratorija, kontrolnih tela i sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda i kako bi u isti uključio i oblast sertifikacionih tela za sertifikaciju sistema menadžmenta i sertifikaciju osoba. Takođe je istaknuto da ATS trenutno ima 6 akreditovanih sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda u oblasti organske proizvodnje i 2 sertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom (futoški kupus i leskovački ajvar).

Stoga je potrebno istaći da se sertifikacijom proizvoda doprinosi boljem plasmanu proizvoda na druga tržišta i poslovni uspeh kompanija što treba da postane cilj svim proizvođačima u Srbiji ma koliko da su takva tržišta konkurentna i zahtevna.


Učesnici konferencije