Признање АТС-а у Европи и свету - др Дејан Крњаић за EurActiv

Директор Акредитационог тела Србије, др Дејан Крњаић, поводом одлуке Мултилатералног савета Европске организације за акредитацију (ЕА) да Акредитационо тело Србије (АТС) потпише билатерални споразум са ЕА, дао је интервју мрежи EurActiv, који у целости преносимо.

Потписивање споразума ће се обавити током месеца маја на 28. седници Генералне скупштине ЕА у Мадриду. Споразум ће у име АТС-а и Републике Србије потписати др Дејан Крњаић, директор АТС-а. По добијању статуса кандидата за нашу земљу за придруживање ЕУ, АТС ће на седници Генералне скупштине ЕА, у складу са документима ЕА, променити статус свог чланства у овој организацији, те ће уместо досадашњег статуса придруженог члана стећи статус пуноправног члана ЕА и у складу са тим ће билатерални споразум са ЕА бити замењен са мултилатералним.

EurActiv.rs је српско седиште међународне Интернет мреже EurActiv посвећене активностима Европске уније чији је садржај доступан на 12 европских језика. Новинска агенција Бета покренула је EurActiv.rs у септембру 2010. године, у сарадњи са бриселским оснивачем мреже EurActiv.com и уз финансијску подршку Европске уније. Мрежа EurActiv.com је, по богатству садржаја и броју корисика, водеће средство информисања на Интернету о Европској унији.

Разговарала: Смиљана Вукојичић Обрадовић

Акредитационо тело Србије 18. априла је добило потврду да је усаглашено са европским стандардима. На основу донете одлуке, крајем маја ће бити потписан мултилатерални споразум. На тај начин, акредитационо тело и све акредитоване лабораторије, контролна тела и сертификациона тела за сертификацију производа моћи ће своје извештаје и сертификате да без додатне провере издају и изван граница наше земље, односно да они буду признати у Европи и свету. Ово је, међутим, значајно и за потрошаче у Србији, који могу бити сигурни да је квалитет и безбедност робе и услуга са сертификатом на истом нивоу као у ЕУ. У Србији је потребна промоција акредитације. Проблем је што акредитована тела нису организована у удружење. Мислим да би наше асоцијације потрошача морале више да се ангажују и да покушају да, сходно снази која постоји у ЕУ и свету када су њихова права у питању, утичу на јавност и регулаторе да то буде боље. Потрошачи могу да препознају сертификате акредитованих тела по јединственом логу АТС-а и да се осигурају да користе робу и услуге задовољавајућег стандарда.

Акредитационо тело Србије данас је добило потврду да је усаглашено са европским стандардима. Зашто је то важно?

Акредитационо тело Србије данас је ушло у породицу европских признатих акредитационих тела. То значи да су рад и оцењивање усаглашености лабораторија, контролних и сертификационих тела на истом нивоу као у Европи и у свету.

Акредитационо тело Србије се још у фебруару 2009. пријавило да буде оцењено и да се установи да су наш поступак, рад и компетентост на жељеном нивоу и да ли испуњавамо све захтеве релевантних стандарда и међународних смерница са обавезном применом. Оцењивала су нас два тима европских експерата 2010. и 2011. године, па је извештај о нама дошао на ред.

Одлуку је донео Савет за мултилатералне споразуме Европске организације за акредитацију у Копенхагену. Који корак нас још дели од ступања на снагу? 

На основу донете одлуке у Копенхагену, крајем маја ће бити потписан мултилатерални споразум. На тај начин, акредитационо тело и све акредитоване лабораторије, контролна тела и сертификациона тела за сертификацију производа моћи ће своје извештаје и сертификате да без додатне провере издају и изван граница наше земље, односно да они буду признати у Европи и свету.

То значи да ће наши производи бити лакше стављани на тржиште ЕУ и света, а са друге стране то је додатна гаранција да наши потрошачи имају сигурне, квалитетне производе или услуге.

Како бисте укратко описали значај акредитације?

Сви сегменти нашег живота, производи, услуге, заснивају се на стандардима. Сами ти стандарди имају јасно дефинисане техничке спецификације. Неко њих мора да утврђује и зато постоји велики број тела за оцењивање усаглашености. Када је у питању безбедност хране, то су лабораторије. Када је у питању сигурност лифтова, контролна тела периодично спроводе контролу, да ли тај лифт функционише или не. Иста ствар је са техничким прегледом возила. 

Неко мора да утврђује да ти који оцењују да ли је испуњен захтев стандарда то знају стварно да раде. Акредитационо тело представља највишу инстанцу у држави која у име очувања јавног интереса утврђује и контролише или врши надзор у раду свих оних који утврђују да ли су испуњени захтеви стандарда или не.

др Дејан Крњаић, директор АТС-а

С једне стране акредитационо тело је највиши чувар, заштитник безбедности и сигурности грађана, заштите животне средине и свих осталих елемената нашег живота. Међутим, акредитација је препозната и у систему међународне трговине.

Споразум ће дакле помоћи и за извоз ван Европе? 

Чим потпишемо мултилатерални споразум по аутоматизму се наш споразум признаје и у свету. Бићемо признати и на светском нивоу преко Европске организације за акредитацију, што значи да извештаји и сертификати неће бити признати само на нивоу ЕУ, него и у Кини, Аустралији или Америци.

Акредитационо тело Србије је члан Европске организације за акредитацију (ЕА), али (преко ње) и организације Међународне организације за акредитацију лабораторија (ILAC) и Међународног акредитационог форума (IAF) .

Ово није само битно за ЕУ и наш извоз. Ово је битно за нашу земљу. Ово је први пут да неко тело препознато да ради на истом нивоу као у Европи и свету. Акредитационо тело би много више требало да буде укључено и на нашем тржишту, да буде гарант да је декларисана безбедност производа и услуга у складу са оним што је наведено.

Признавање сертификата наравно не значи аутоматски и добијање извозних дозвола, које зависе од трговинских односа земаља. Колико ће се ствари конкретно променити, која ограничења ће опстати?

Успех је велики што је Акредитационо тело дошло довде и у највећем делу роба ће бити стављана на тржиште без додатних оцењивања. Међутим, у одређеним околностима где је ризик виши, без обзира на то што смо ми међусобно признати они ће имати могућност да додатно испитају одређене производе, контролишу и сертификују.

Само тржиште ЕУ дефинише одређене захтеве. Када је безбедност неких производа у питању, европска регулатива има скоро 30-ак различитих директива којима су дефинисани захтеви у погледу безбедности производа. Директиве се заснивају на стандардима, а испуњеност стандарда када су њихови технички прописи у питању, искључиво могу да потврђују такозвана именована тела.

На пример, безбедност играчака је била веома важна. Највише проблема је било са тоскичношћу пластике. Без обзира што неко код нас може да испита и каже да је то безбедно, нема шансе да пре првог стављања на трижште ЕУ тај производ/играчка не буде поново испитана и сертификована у њиховим телима. Али, то је само први пут, после тога имате надзор на тржишту, не испитују се свака играчка или контигент.

Да ли то отвара веће пословне могућности за сертификационе куће и лабораторије из Србије?

Наше лабораторије после потписивања (Мултилатералног споразума) могу да буду веома интересантне. На пример за производњу (одређених производа) у Немачкој, мораћете да имате нотификовано тело које ће сертификовати производњу. Али нигде не пише да то нотификовано тело из Немачке не може да користи капацитете испитних тела из Србије. Чим је потписан мултилатерални споразум, резултат је једнако квалитетан као и резултат такве лабораторије у Немачкој. Ако је цена наше лабораторије нижа, то отвара нове пословне могућности за наше акредитоване организације, пре свега за лабораторије.

Да ли ће лабораторије и сертификациона и контролна тела морати поново да се акредитују да би им извештаји које издају важили у иностранству?

Неће. Ми смо били предмет оцењивања и цео систем је, да тако кажемо, положио, и по аутоматизму се признаје да сви који су акредитовани знају да раде свој посао на адекватан начин и њихови извештају и сертификати су признати. Поред тога, сваке године се врши надзор, а сваке четири године имамо поновно оцењивање за обнављање акредитације.

Да ли се акредитација односи на цео систем контроле усаглашености са стандардима, или још нешто остаје?

Наш систем акредитације оцењен је у областима лабораторија за испитивање, лабораторија за еталонирање, медицинских лабораторија, контролних тела и сертификационих тела за сертификацију производа.

Остају нам, ту смо имали мале проблеме али, нисмо имали ни искуства, сертификациона тела за системе менаџмента. Поред тога, до сада нисмо имали ниједну пријаву за сертификацију особа, односно за акредитацију такозваних тестова поређења, такозваних ПТ провајдера.

Приоритет је да у наредних неколико месеци или годину дана подигнемо и део нашег рада на европски и светски ниво када је у питању акредитација и сертификационих тела за системе менаџмента, односно за сертификацију према стандарду ISO 9001 за систем менаџмента квалитетом, ISO 14000 за заштиту животне средине, OHSAS 18000 за безбедност на раду, ISO 22000 за инспекцију безбедности хране.

Ту је и веома важан стандард ISO 27000, који код нас још није нашао право место, за безбедност информација и преношења података информационим технологијама. Ту има доста простора да се код нас подигне ниво стандарда. У нормалној држави када имате картицу и када вам неко пресече картицу ли узме код, знате ли ко плаћа? Не ви, него банка. Да ли код нас постоји нека заштита и која је безбедност информација које се путем интеренета шаљу? Па, није на високом нивоу.

Да ли у Србији могу да раде и тела која нисте ви акредитовали?

По закону о акредитацији, који је у потпуности усаглашен са европском уредбом 765 из 2008., могу да раде и тела која нису акредитована. Други закони дефинишу да ли акредитација мора да буде обавезна или не. За безбедност хране је дефинисано, на пример, да лабораторија и метода испитивања морају бити акредитоване.

Узмимо за пример новоформирану Агенцију за безбедност саобраћаја. Док она није основана, контрола тахографа била је у систему акредитације. То значи јасно дефинисане прописе, да би се спречило да особа много вози, или да се преоптерете возило и возач, што је од великог значаја за безбедност.

У Европи већином овај систем подразумева независно оцењивање свих који спроводе контролу. Тако је, дакле, било и код нас. Са доношењем новог закона то је отишло у ретроградном правцу и сада се новоформирана Агенција бави тиме. Није то једини пример да држава покушава да буде надлежна или одговорна за све, без додатног ангажовања стручњака из одређених тела.

Како ви гарантујете независност и стручност?

Наш положај је такав да, попут малих технократа, након добијања одређене пријаве, треба да изаберемо, по нашим стандардима, експерте за ту област, и формирамо тимове који оцењују. Наша кључна одлика је непристрасност и компетентност коју добијамо ангажовањем огромног броја спољних експерата из различитих области.

Тако да АТС укупно има 33 запослена, али ако причамо о укупном броју ангажованих ескперата за различите области, почевиши од безбедности машина, грађевинских материјала, до челика и бетона, имамо преко 300 ангажованих водећих експерата из наше земље за различите области.

То је део сазревања целокупног друштва. Држава на основу стручних анализа, анализа ризика, процењује где она мора да буде укључена а шта ће некоме поверити. Улога АТС је, да стручност оних који су одређени или именовани за одређене послове оцењивања усаглашености буде доказана, да се не би десило да по политичким, родбинским и било којим другим критеријумима одређени послови дођу до људи који не знају то да раде.

Будући да акредитација није неопходна, како потрошачи могу да буду сигурни да стандард који је наведен на производу или извештају заиста гарантује квалитет и безбедност?

Сва наша акредитована тела имају право да користе симбол акредитације, на којем се налази наш знак, лого, и поред тога њихов број. Они имају право да тај симбол ставе на све своје извештаје и сертификате.

С обзиром на значај акредитације за испуњавање стандарда, да ли планирате неку кампању у јавности?

Спровели смо доста велику кампању у оквиру више пројеката које је финансирала ЕУ. Трудимо се то да радимо.

Међутим, код нас је проблем што немамо удружење акредитованих тела. Више пута сам апеловао да се сви они који су акредитовани удруже и да покушају да промовишу значај акредитације. То није на нама.

С друге стране, мислим да би наше асоцијације потрошача морале више да се ангажују и да покушају да, сходно снази која постоји у ЕУ и свету када су њихова права у питању, утичу на јавност и регулаторе да то буде боље.

http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/3915-krnjai-sertifikati-iz-srbije-priznati-u-svetu