Stručna rasprava iz oblasti društvene bezbednosti

Dr Dejan Krnjaić, direktor Akreditacionog tela Srbije učestvovao je u utorak 16. novembra u stručnoj raspravi: Primena domaćih standarda u zaštiti od hazardnih rizika u privrednim delatnostima, koju su organizovali Privredna komora Srbije, Udruženje za privatno obezbeđenje u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, Fakultetom bezbednosti, Institutom za standardizaciju Srbije i Centrom za analizu i upravljanje krizama.

Donošenjem standarda za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja Srbija po prvi put stavlja na slobodno tržište kostur društvene i ekonomske odgovornosti u privrednom poslovanju. Reč je prvom nacionalnom standardu koji će omogućiti organizacijama u profitnom i neprofitnom sektoru da vrše integralnu procenu rizika, samostalno ili koristeći usluge specijalizovanih organizacija za procenu rizika.

Nacionalna komisija za standarde ISS/KS A223, Društvena bezbednost, privela je kraju rad na standardu SRPS A.L2.003, Društvena bezbednost – Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, koji je iniciran predlogom Udruženja za privatno obezbeđenje. Ovaj standard predstavlja logičan i funkcionalan nastavak standarda SRPS A.L2.001, Društvena bezbednost – Usluge privatnog obezbeđenja – Rečnik, i funkcionalno prethodi zahtevima datim u standardu SRPS A.L2.002, Društvena bezbednost – Usluge privatnog obezbeđenja – Zahtevi i uputstvo za ocenjivanje usaglašenosti.

Sve aktivnosti neke organizacije uključuju rizike kojima se mora upravljati. Proces ocene rizika doprinosi efektivnosti odlučivanja time što uzima u obzir neizvesnost i mogućnost pojave budućih, nameravanih ili nenameravanih, događaja i okolnosti i njihovih uticaja na prihvaćene viziju, misiju i ciljeve.

Ocena rizika obuhvata primenu logičkih i sistematičnih metoda za: komuniciranje i konsultacije tokom ovog procesa; uspostavljanja organizacionog konteksta za identifikaciju, analizu, ocenu, tretman i kontrolu rizika vezanih za bilo koju aktivnost, proizvod, funkciju ili proces i adekvatno izveštavanje i arhiviranje u vezi sa rezultatima.

Ovaj standard prepoznaje raznovrsnost i složenost prirode i nivoa rizika vezanih za oblasti delovanja organizacija koje se bave privatnim obezbeđenjem i pruža konkretna uputstva i procedure za izračunavanje nivoa rizika. On posebno ističe način na koji bi organizacija trebalo da shvata specifični kontekst u okviru kojeg primenjuje proces procene rizika.

U uvodnom delu stručne rasprave o značaju donošenja srpskih standarda i njihovom usklađivanju sa nacionalnom zakonskom regulativom govorili su Đorđe Babić, zamenik načelnika u Sektoru za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova,  dr Vladimir Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti, mr Ivan Krstić, direktor Instituta za standardizaciju Srbije, dr Dejan Krnjaić, direktor ATS-a i dr Zoran Keković, Centar za analizu i upravljanje krizama, koji je u Institutu za standardizaciju predsednik komisije za donošenje standarda u oblasti - društvena bezbednost.
 

dr Zoran Keković, Đorđe Babić, dr Vladimir Cvetković, mr Ivan Krstić i dr Dejan Krnjaić