Стручна расправа из области друштвене безбедности

Др Дејан Крњаић, директор Акредитационог тела Србије учествовао је у уторак 16. новембра у стручној расправи: Примена домаћих стандарда у заштити од хазардних ризика у привредним делатностима, коју су организовали Привредна комора Србије, Удружење за приватно обезбеђење у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике Србије, Факултетом безбедности, Институтом за стандардизацију Србије и Центром за анализу и управљање кризама.

Доношењем стандарда за процену ризика у заштити лица, имовине и пословања Србија по први пут ставља на слободно тржиште костур друштвене и економске одговорности у привредном пословању. Реч је првом националном стандарду који ће омогућити организацијама у профитном и непрофитном сектору да врше интегралну процену ризика, самостално или користећи услуге специјализованих организација за процену ризика.

Национална комисија за стандарде ИСС/КС А223, Друштвена безбедност, привела је крају рад на стандарду СРПС А.Л2.003, Друштвена безбедност – Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања, који је инициран предлогом Удружења за приватно обезбеђење. Овај стандард представља логичан и функционалан наставак стандарда СРПС А.Л2.001, Друштвена безбедност – Услуге приватног обезбеђења – Речник, и функционално претходи захтевима датим у стандарду СРПС А.Л2.002, Друштвена безбедност – Услуге приватног обезбеђења – Захтеви и упутство за оцењивање усаглашености.

Све активности неке организације укључују ризике којима се мора управљати. Процес оцене ризика доприноси ефективности одлучивања тиме што узима у обзир неизвесност и могућност појаве будућих, намераваних или ненамераваних, догађаја и околности и њихових утицаја на прихваћене визију, мисију и циљеве.

Оцена ризика обухвата примену логичких и систематичних метода за: комуницирање и консултације током овог процеса; успостављања организационог контекста за идентификацију, анализу, оцену, третман и контролу ризика везаних за било коју активност, производ, функцију или процес и адекватно извештавање и архивирање у вези са резултатима.

Овај стандард препознаје разноврсност и сложеност природе и нивоа ризика везаних за области деловања организација које се баве приватним обезбеђењем и пружа конкретна упутства и процедуре за израчунавање нивоа ризика. Он посебно истиче начин на који би организација требало да схвата специфични контекст у оквиру којег примењује процес процене ризика.

У уводном делу стручне расправе о значају доношења српских стандарда и њиховом усклађивању са националном законском регулативом говорили су Ђорђе Бабић, заменик начелника у Сектору за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова,  др Владимир Цветковић, декан Факултета безбедности, мр Иван Крстић, директор Института за стандардизацију Србије, др Дејан Крњаић, директор АТС-а и др Зоран Кековић, Центар за анализу и управљање кризама, који је у Институту за стандардизацију председник комисије за доношење стандарда у области - друштвена безбедност.
 

др Зоран Кековић, Ђорђе Бабић, др Владимир Цветковић, мр Иван Крстић и др Дејан Крњаић